INTERVJU SA DOCENTKINJOM DR MAJOM ŽIVKOVIĆ: DIJABETES U VAŠIM OČIMA

Svake godine se u svetu 14. novembra obeležava Svetski dan dijabetesa. Baš na dan kada je rođen Ser Frederik Benting koji je zaslužan za otkrivanje insulina. Cilj obeležavanja ovog datuma je globalna kampanja u pravcu podizanja svesti o ovoj bolesti, kao i podrška nacionalnim politikama za prevenciju, lečenje i negu dijabetesa u skladu sa održivim razvojem sistema zdravstvene zaštite.

Dijabetes je glavni uzrok slepila, zato smo odlučili da na ovaj dan pričamo sa docentkinjom dr Majom Živković sa Katedre za oftalmologiju Medicinskog fakulteta u Nišu, oftalmologom očne klinike Univerzitetskog kliničkog centra iz Niša. Pomenuta doktorka je članica najprestižnije očne akademije u Americi, autor je brojnih međunarodnih radova. Nedavno je u Čikagu prezentovana i njena koautorska analiza.

Doktorka, da li i kako dijabetes utiče na vid?

Dijabetes utiče na vid. Ako patite od dijabetesa, diabetes mellitus, visoke vrednosti šećera mogu da oštete krvne sudove kako u celom organizmu isto tako i u mrežnjači, sloju nervnog tkiva unutar oka koje je osetljivo na svetlo i koje šalje slike mozgu. Oštećenje krvnih sudova u mrežnjači naziva se dijabetesna ili dijabetička retinopatija.

Dakle, u osnovi bolesti dolazi do oštećenja normalnih krvnih sudova što onemogućava normalnu prokrvljenost i ishranu mrežnjače. Boreći se protiv toga, organizam stvara nove nekvalitetne krvne sudove koji su skloni propuštanju tečnosti i krvi u okolno tkivo. Dolazi do stvaranja ožiljaka i traka, membrana na površini mrežnjače što može uzrokovati i pojavu trakcione ablacije retine. Krvni sudovi mogu da se stvaraju i šire ka dužici, što dovodi do pojave sekundarnog, komplikovanog glaukoma.

Kako to izgleda u očima dijabetičara, koji simptomi se javljaju kod pacijenata sa razvijenom dijabetičkom retinopatijom?

U ranim stadijumima dijabetičke retinopatije ne moraju da budu prisutni nikakvi simptomi i promene u kvalitetu vida, ali u kasnijim stadijumima oštećenja na očnom dnu mogu da dovedu do značajnog gubitka vida. Nekada se kao prvi simptomi javljaju blagi pad vidne ostrine ili zamućenja u staklastom telu koja pacijent vidi u vidnom polju. Zbog krvavljenja u oku nastaje gubitak dela vidnog polja. Slabiji je i centralni vid, što pacijent primeti prilikom čitanja kada promene zahvate makulu tj. žutu mrlju. Novonastale deformacije posmatranih objekata, smanjenje vidne oštrine, otežano čitanje i rad na blizinu  mogu da ukažu na moguća oštečenja u žutoj mrlji i moguće postojanje edema, otoka mrlje. U uznapredovaloj fazi dijabetičke retinopatije javlja se gubitak vida ili zbog obimnog krvavljenja u staklastom telu ili zbog trakcione ablacije retine.

Šta treba da uradi pacijent, kako da dijabetičar blagovremeno otkrije moguće posledice? Recite nam kako se otkriva dijabetesna retinopatija?

Ako patite od dijabetesa, važno je da znate da u današnje vreme, uz pomoć naprednih metoda dijagnostike i lečenja, mali procenat ljudi obolelih od dijabetesne retinopatije ima ozbiljne probleme sa vidom. Pravovremeno otkrivanje dijabetesne retinopatije je najbolji način da se spreči gubitak vida. U razvijenim zemljama sveta, danas se, čovek sa dijabetesom ne smatra bolesnim, jer se smatra da su lečenje i metabolička kontrola ove bolesti veoma uznapredovali.

Vi možete znatno smanjiti rizik od gubitka vida tako što ćete redovno proveravati šećer u krvi, krvni pritisak i odlaziti na preglede kod oftalmologa. Redovan oftalmološki pregled je najbolji način da se uoče i prate promene unutar oka. Tu se analizira istorija bolesti, meri se oštrina vida, radi se refrakcija da se utvrdi da li se dioptrija promenila, bitna je evaluacija strukture oka,  uključujući evaluaciju mrežnjače na proširene zenice. Takodje, važno je i merenje očnog pritiska. Postoje i neki dodatni testovi koji mogu da se urade, a to su fotografija retine ili jako bitan pregled OCT – optička koherentna tomografija koja prikazuje trenutno stanje mrežnjače, a pogotovo žute mrlje, kao i fluoresceinska angiografija za procenu da li postoje neishranjeni delovi mrežnjače i da li je doslo do rasta abnormalnih krvnih sudova o kojima smo pričali na početku.

Doktorka, a šta medicina, u ovom slučaju oftalmlogija, može da uradi za pacijente sa dijabetesom?

Najbolja metoda lečenja je sprečiti, odložiti razvoj dijabetesne retinopatije što je više moguće. Redovno proveravanje šećera u krvi će znatno umanjiti dugoročni rizik od gubitka vida usled dijabetesne retinopatije. Ako postoje problemi sa visokim krvnim pritiskom i bubrezima, oni moraju da se leče.

Lečenje lekovima kod dijabetesne retinopatije je injekcija anti-VEGF leka koja se ubrizga u oko i ona može da spreči razvoj novih krvnih sudova i otok – edem u makuli, tj zutoj mrlji. VEGF je neophodan oku da stvori nove krvne sudove i primena anti-VEGF leka izaziva povlačenje ovih osetljivih patoloških krvnih sudova.

Zatim, koristi se i intervencija laserom. Osnovni cilj lečenja ovom metodom je da se spreči dalji gubitak vida. A kod uznapredovalog stadijuma proliferativne dijabetesne retinopatije, vaš oftalmolog može preporučiti vitrektomiju. Kod ove mikrohirurške metode, koja se obavlja u operacionoj sali, staklasto telo ispunjeno krvlju se uklanja i zamenjuje providnim rastvorom.

Šta je vaša poruka, preporuka za kraj našeg razgovora?

Mi živimo u savremenom društvu i sve to donosi puno toga, ali često i oduzima baš prilikom uživanja u svim tim blagodetima koje nam dolaze sa razvojem. Nekako je svima nama potrebno da se više okrenemo zdravim stilovima života, da vežbamo i budemo umereni u ishrani kako bi umanjili mogućnost da dobijemo dijabetes. Oni koji imaju dijagnozu, moraju biti hrabri i dijabetes pogledati u oči. Jer samo tako će se i pridržavati svih saveta lekara, biće disciplinovani i bolest će držati pod kontrolom.